Da li znate šta je “Bekrijska slava”? Kakvi su običaji i ko su bekrije koje je slave?
Odgovore na sva ova pitanja, pronašli smo u selu Senje, gde se više od stotinu godina, proslavlja “Bekrijska slava”.
Bekrijska slava, praznik jela i pića, koji se obeležava u čast berićeta šljivika i vinograda, u ovom ćuprijskom selu, slavi se svake godine na Beli ili Čisti ponedeljak, kojim počinje Čista nedelja ili četrdesetodnevni Vaskršnji post.
Prvi put u Senju, Bekrijska slava obeležena je davne 1928. godine, na inicijativu Dragija Bogosavljevića, poznatog seoskog kovača i kafedžije Vlade Đurđevića-Vračara.
Kao što svaka slava ima domaćina tako i „Bekrijska slava“ ima svog domaćina koji organizuje slavu i vodi računa da sve bude u najboljem redu.
Poštuju se svi slavski običaji, ali u nešto izmenjenom obliku, pa se tako u slavski kolač stavlja rascvetala šljivova grana a sve bekrije se pre lomljenja kolača, okite grančicama šljive, za rodnu godinu i pune šljivike. Ovogodišnji kolačar je Toplica Petrović, a naredne godine, čast kolačara Bekrijske slave pripala je dvojici najstarijih bekrija, Milošu Stojanoviću i Milanu Nikoliću.
Ovaj neobični događaj, prilika je da se gosti, kako red nalaže počaste i provesele, a za to je kako senjanske bekrije kažu, nezamenljiv maestro na harmonici, Dimitrije Mitrović, prosvetni radnik u penziji, meštanima poznatiji kao Mita vodeničar. Na Bekrijskoj slavi ne sretosmo ni jednu damu. Kažu bekrije, da bekrijkama, nije zabranjen dolazak, ali ih eto nešto nema.
I tako, dok je bekrija u Senju, slaviće se Bekrijska slava. Pa kom milo, kom drago.
