U poseti smo kod našeg pčelara Vasić Zlatka, i jutro na pčelinjaku je poprilično hladno , svega oko nekih 4°C . Zlatka smo zatekli čini nam se u punom poslu na pčelinjaku, pa nas ta scena malo iznenadila i odmah zainteresovala , sa logičnim pitanjem, šta jedan pčelar po ovakvom hladnom vremenu radi oko pčela, a i u doba godine kad verovatno i ne bi trebalo otvarati košnice. Nakon uobčajenih reči dobrodošlice , odmah krenusmo sa pitanjem, kako bi razbili dilemu, da li naš domaćin radi neki određen posao ili je otvaranje košnice u ovo doba godine samo izuzetak ili puka slučajnost.
Ima li pčelar neke poslove tokom ovog perioda na pčelinjaku, pošto nismo baš dolazeći ovamo očekivali ovakvu scenu na pčelinjaku ? Uglavnom sve obaveze koje pčelar ima oko zazimljavanja pčela treba da se završe početkom septembra. Nakon tog perioda pčelama treba obezbediti mir , kako bi prezimljavanje bilo što bolje i uspešnije. Pčelar osim periodičnog obilaska pčelinjaka, druge obaveze na pčelinjaku ve5zane za pčele i nema. Naravno, taj mir na pčelinjaku i u društvima, pčelar mora na trenutak da prekine zbog jedne veoma važne operacije, koja se mora neizostavno sprovesti tokom novembra pa i tkom decembra. To je zimski tretman pčela protiv pčelinjeg krpelja varoe. Tako da ovo što ste zatekli na pčelinjaku predstavlja standardnu procedur , koja se obavezno sprovodi na pčelinjacima u ovo doba godine i pri temperaturi koja je nešto iznad nule.
Zašto baš u ovom periodu pčelari imaju potrebu da remete mir u pčelinjim društvima? Zar nije logičnije da se ova operacija i ranije sprovede?
Pčelari se i tokom cele aktivne sezone bore protiv varoe, jer ovaj krpelj predstavlja najveći problem za pčele , a samim tim i za pčelare. Mnogo problema njegovo prisustvo u društvima izaziva. Problem koji je vezan za te tretmane tokom aktivne sezone na pčelinjacima, predstavlja prisutno leglo, posebno zatvoreno. Varoa koja se nalazi u zatvorenom leglu nije dostupna za tretiranje i tu je dobro ušuškana, te njen razvoj nesmetano teče. Efikasnost svih preparat tokom aktivne sezone je iz tih razloga niska i nedovoljna, da bi društvo bilo sigurno tokom prezimljavanja te može da se desi da i ne prezimi, ili da prezimi vidno oslabljeno. Jesenjim tretmanom postiže visoka efikasnost, čak oko neverovatnih 99%, jer je sva varoa na pčelama, legla u ovom periodu nema, te je to sigurno razlog za tako visoku efikasnost tretmana.
Čini se da je varoa baš veliki problem i neprijatelj pčela?
To je svakako najveći problem, prava pošast. Tako da svaki pčelar mora izuzetno ozbiljno da se bavi tim problemom, koristeći razne tehnike i tretmane, kako bi društvo što manje bilo opterećeno parazitom i to tokom cele sezone, a neizostavno treba sprovesti taj jesenji tretman, tokom novembra odnosno decembra, kada u društvima nema legla.
Tokom ovog perioda, čime se tretiraju pčele protiv varoe?
Ustaljena je upotreba 2,5% oksalne kiseline, rastvorene u šećernom sirupu koncentracije 1:1. Koristi se tz. metoda nakapavanja , gde se pomoću većeg šprica, obično zapremine 50-60 ml, pripremljeni rastvor nakapava po ulicama pčela u količini od 5ml po ulici. Naravno postoje i neka razna konstruktivna rešenja za te aplikatore, koja pčelari primenjuju, kako bi se ubrzao postupak tretiranja. Tu je snalažljivost i kreativnost pčelara u punoj meri zastupljeni. Međutim, i običan špric zapremine 50 ml, je dovoljan da bi se ovaj tretman sproveo uspešno.
Oksalna kiselina?
Oksalna kiselina. Naravno da za obične ljude, malo zazvuči čudno, ali i ako je to izuzetno agresivna organska kiselina, koncentracija koja se primenjuje za tretman pčela protiv varoe je skroz bezopasna za žiteljke košnica, tj.za pčele i matice. Takođe, nema nikakgvog štetnog efekta ni na ljude, koji koriste proizvode pčela iz košnica tretiranih ovom kiselinom. Naravno, postoje i uzdržana mišljenja oko upotrebe ove kiseline za suzbijanje krpelja varoe, u smislu da štete pčelama i maticama međutm, mišljena sam da svakako ona nije nešto sa čime su pčele tokom evolucije imale kontakt, ali da ih u današnje vreme ona spašava od sigure smrti. Jer varoa ne prašta i neverovatnom se brzinom razvija u pčelinjem društvu. Naše pčele nisu se takođe ni sa ovim parazitom susretale, za razliku od pčela sa prostora Azije, odakle se ovaj parazit i proširio na sve populacije pčela širom sveta. Australija je jedino mesto, gde bar do sada nije utvrđeno njeno prisustvo u pčelinjim društvima.
Ustaljena je upotreba upotreba oksalne kiseline, kako rekoste, a dali je i dozvoljena njena upotreba?
Da naravno. Evropska unija je krajem devedesetih godina prošloga veka odobrila njenu upotrebu za tz. organsku proizvodnju meda. Ova činjenica , sama po sebi govori mnogo u prilogu njene neškodljivosti. U krajnjem slučaju, svi potrošači meda , treba da znaju da je oksalna kiselina prirodno zastupljena u medu.
Pa to se oksalna kiselina od skora koristi za suzbijanje varoe, nekih dvadeset godina?
Pa i varoa je relativno skoro stigla na tlu Evrope iz Azije , preko nekadašnjeg SSSR. Logično pčelari tadašnjeg SSSR-a su prvi bili na udaru, već šezdesetih godina prošloga veka su iskusili svu surovovost ovog parazita. A recimo početkom osamdesetih godina je varoa stigla u tadašnjoj Jugoslaviji i napravila pustoš po pčelinjacima. U zvaničnoj upotrebi na teritoriji SSSR-a , 2%- na oksalna kiselina je ušla u borbi protiv varoe početkom osamdesetih godina prošlpg veka. U EU, nakon nekih petnaestak godina je oksalna kiselina ušla u zvaničnu upotrebi i to propisana koncentracija se kreće u rasponu od 2% do 3%.
Postoji li neka receptura za pripremu oksalne kiseline?
Naravno. Ta raceptura je poznata svim pčelarima a, mislim da i pčelarima početnicima nije strana. Praktično su nam potrebni sledeći sastojci: oksalna kisilina dihidrat, destilovana voda i šećer. Za pripremu jednog litra 2,5 %- tnog rastvora oksalne kiseline trebamo da odmerimo 35 grama oksalne kiseline dihidrata i rastvoriti je sa jednim litrom šećernog sirupa koncentracije 1:1. Za dobijanje jednog litra šećernog sirupa koncentracije 1: 1 , potrebno mi je 0,6 ml destilovane vode i 0,6 kg šećera. Možemo napraviti prvo šećerni sirup , pa njime rastvoriti oksalnu kiselinu dihidrat, a možemo i prvo kiselinu rastvoriti destilovanom vodom, uz blago zagrevanje, kako bi se postupak ubrzao, pa onda u taj rastvor dodati odmerenu količinu šećera i rastopiti ga. To je već stvar svakog pčelara, na koji će načim napraviti ovaj rastvor. Ono na šta se treba obratiti pažnja , jeste da se moraju strogo poštovati osnovne mere zaštite koje su propisane kad je u pitanju rad sa kiselinama.
Šta ta zaštita podrazumeva?
Pa to je neka osnovna zaštita, koja obuhvata korišćenje zaštitnih naočara, rukavica i voditi računa da se prilikom rastvaranja oksalne kiseline ne pregreva rastvor, ili da se rastvor prosipa, po radnim površinama. Treba imati uvek spremljenu posudu sa vodom, koja bi se upotrebila za eventualno spiranje prosipanog rastvora, ili spiranje rastvora , ako je dospeo u dodiru sa kožom. Naravno soda bikarbona veoma dobro vrši neutralizaciju oksalne kiseline.
Pitali smo našeg domaćina, ima li nešto još da doda ili poruči pre svega mladim pčelarima?
Poručio bih svim pčelarima, a posebno početnicima, da strogo vode računa o zdravlju svojih pčela. Da bi pčele bile zdrave, pored redovnih pregleda treba preduzimati i niz postupaka kako bi se varoa držala pod kontrolom. Hoću da naglasim, da pčelama treba obezbediti dovoljne količine kvalitetne hrane. Kad je hrana u pitanju koju treba obezbediti za uspešno prezimljavanje i kvalitetan prolećni razvoj, ne sme da bude nikakvih grešaka.
Nadamo se da će budućim mladim kao i sadašnjim pčelarima ovaj tekst doneti mnoštvo korisnih saveta.
