Na 17. kilometru magistralnog puta Babušnica-Vlasotince, s leve strane puta imate putokaz na kome piše Vrelo.
Od tog putokaza do sela koje je smešteno na nadmorskoj visini od 900 metara ima 6 kilometra .
Idete makadamskim putem delimično pokrivenim sitnim tucanikom, ulazite u centar sela, a ispred vas oronula stara škola, koja je nekada imala u 2 učionice sa 70 djaka, danas nema dece.
Tu je i nekadašnja prostorija MZ koja se danas koristi za sastanke i izbore, imali su nekad I prodavnicu, ali sada nemaju, već je pretvorena u Lovački dom.
Selo je nekad imalo 200 domaćinstava sa oko 1000 stanovnika, dok danas selo broji 17 stanovnika u 15 domaćinstava.
Iz ovog sela su mnogi bili gradjevinski majstori i radnici koji su radili širom bivše Jugoslavije i preko granice.
Mnogi su napustili ovo selo i odselili se u Babušnicu, Pirot, Zaječar, Niš, Svilajnac, Bor i druga mesta. Neki se i danas vode u ovom selu i redovno dolaze.
Jedan od njih je i Goran Ilic „Plavi“, gradjevinski majstor koji živi u Svilajncu i ima svoju porodicu i koji nije zaboravio svoje selo ni rodnu grudu.
Ima u selu lepu sredjenu etno kuću sa svim pratećim objektima, cvetnu baštu, letnjikovac sa etno stvarima.
Pre pet godina podigao je zasad od 150 šljiva od čačanske rane, rodne i lepotice. Nije mu teško da ide u svoje rodno selo i održava zasad šljiva sa svojom najsavremenijom opremom.
Od Svilajnca do svog sela Vrela ima 260 kilometra i barem jednom mesečno ide u selo, a u letnjom mesecima i do 3 puta. Zimi u selo provodi svoje zimske dane, od novembra do marta, gde sredjuje puteve u selu, ide u lov na divljač, peče rakiju, a prošle godine imao je oko tonu.
Planira da u selu uradi hladnjaču i sušaru. Selo zaživi za Spasovdan, kada se okupe sa svih strana meštani ovog sela koji su odseljeni na Saboru u Vrelu.
Leto je puno meštana Vrela koji svoje odmore provode u svom selu. Ovo selo još zovu i Vazdušna banja zbog vazduha, pitke i čiste vode.
Meštani koji danas žive u selu ističu da je život u Vrelu vratio baš naš domaćin i sagovornik Goran Ilić „Plavi“, koji istiću da je jedan jedini Goran koji učestvuje u svim akcijama koje se pokrenu, a mnoge i sam finansira.
Goran ističe:“Volim svoje selo, svoju rodnu grudu, moj prag, kad odem u penziju vraćam se u selo u svoj mir, moju vazdušnu banju. Planiram da proširim zasad šljiva do 300 komada. Volim zelenilo, šljive ću za tržište, za svoje potrebe i dobru rakiju“.
Na kraju poželimo Goranu dobro zdravlje, da mu se sve želje ostvare i da svoje penzionerske dane provede u svom rodnom selu.
