Đorđe uzgaja srpsku autohtonu rasu -SANDŽAČKOG ROGAŠA

Autor:Filip Marković

| 3. 02. 2025. | 23:08

Đorđe Gradoćević iz Štrpca uzgaja našu srpsku autohtonu rasu Sandžačkog rogaša – pevača..

Foto priv. arhiva

U razgovoru sa njim saznali smo kako je došlo do toga da počne da se bavi ovim hobijem ali i o samim karakteristikama i nastanku ove rase, ali i njegovim planovima za budućnost u ovom plemenitom hobiju..

Đorđe, možes li nam reći koliko dugo se baviš ovim hobijem i koje rase živine čuvaš?

Ozbiljnim uzgojem i selekcijom bavim se nekih 7 godina, trenutno u najvećem broju imam rasu Sandžački pevač – rogaš, zatim imam patuljaste kokinkine, japanske svilene koke i holandske beloćubaste.

Uzgajaš našu autohtonu rasu Sandžački pevač, kakvi su oni za uzgajanje i koje su njihove karakteristike?

Da, uzgajam našu autohtonu rasu koju je uzgajao moj pokojni deda i koji mi je i tu ljubav i strast prema njima preneo.

Sandžački pevači rogaši su veoma teški za uzgajanje, jer je to velika rasa, dok su mali veoma su osetljivi ako se radi i uzgoju u zatvorenom prostoru.

Pod tim mislim ako je prostor u kome borave ograđen sa ispustom. Pilići su veoma osetljivi na kokcidiozu, na ešerihiju koli, karakteriše ih brz rast treba im obezbediti dosta prostora i higijena mora biti dobra i što se smeštaja tiče ali i vanjskog ispusta znači mora biti čisto i suvo.

Takođe, ja praktikujem potpunu vakcinaciju pilića od prvog dana protiv virusnog oboljenja Mareka i Gambora koja se mora odraditi pod obavezno, jer ova rasa najviše strada od ta dva virusa, naravno, tu ide i vakcinacija na infektivni bronhitis, virus atipične kuge, boginje živine.

Pošto je rasa koja veoma brzo raste u svojoj razvojnoj fazi, moramo biti veoma oprezni sa hranom, njenom proteinskom vrednošću i naravno, količinom.

Najbolje je piliće hraniti ujutru i uveče, a preko dana im obezbediti ispust gde će se oni zanimati kopanjem po pesku i traženju hrane.

Osnovna karakteristika ove rase je dugo kukurikanje sa jakim prodornim glasom i čija je dužina pesme od 10 do nekih 30 sekundi. Rasa je visoko produktivna, kombinovana i za jaja i za meso, otporna je na sve vremenske uslove. Visokog je stava, živahnog temperamenta, rasa koja je veoma aktivna i stalno u pokretu u potrazi za hranom.

Foto priv. arhiva

Ljudi mnogo mešaju Sandžačkog sa Kosovskim pevačem, koja je razlika i kako ljudi mogu da raspoznaju te dve rase?

Razlika između Sandžačkog pevača rogaša i Kosovskog pevača je velika, pre svega u samom izgledu i veličini, pri čemu je Sandžački pevač rogaš znatno krupniji i veći, čija težina iznosi od 4-5 kg, dok je Kosovski pevač znatno manji i čija težina iznosi od 2-3 kilograma.
Takođe, dužina kukurikanja se razlikuje, gde kod Sandžačkog pevača imamo jači glas tokom kukurikanja, čija pesma se kreće od 10-30 sekundi, dok kod Kosovskog pevača imamo nešto tiši ton kukurikanja u trajanju od 30 do 60 sekundi, mada ima i primeraka koje sam imao prilike da slušam, a koji dosežu dužinu pesme čak i preko 90 sekundi.
Razlikuju se i po boji nogu, gde su kod Kosovskog pevača u crnoj boji perja noge uglavnom maslinasto zelene, dok kod Sandžačkog pevača rogaša to nije dozvoljeno,, noge moraju biti u korelaciji sa bojom perja, crna boja perja noge moraju biti tamnije boje, gde su nokti u korelaciji sa bojom kljuna.

Koji su tvoji planovi za budućnost što se tiče ovog hobija?

Planovi su da kod podmlatka produžim ili zadržim makar istu dužinu pesme, kao što imam trenutno kod svojih priplodnih petlova, i da to u sledećim generacijama bude sve bolje i bolje.

Da bismo dobili kvalitet, potreban nam je kvantitet iz kojeg moramo izvući samo one najbolje jedinke i po izgledu, ali i po pesmi koja krasi i koja je glavna karakteristika ove rase.